„Rođenje demokratije. Takva defincija Francuske revolucije ima toliku pojmovnu težinu da niko ne može da je odbaci, ni pristalice ni protivnici. Pristalice u njoj nalaze svoje krštenje – protivnici građu za svoja podozrenja. Ali oba su tabora vrlo rano prepoznala u Francuskoj revoluciji ono vremensko razmeđe koje ih je razdvojilo. Stari režim bio je nejednakost ljudi i apsolutna monarhija; na zastavi 1789. pojavila su se prava čoveka i suverenost naroda. Taj prelom najdublje izražava u isti mah i filozofsku i političku prirodu Francuske revolucije“. Ovako o ulozi Francuske revolucije u stvaranju novog, potpuno drugačijeg, društvenog poretka pišu Fransoa Fire i Mona Ozuf u „Kritičkom rečniku Francuske revolucije”.
Još od XIX veka Francuska revolucija se smatra jednom od najvažnijih etapa u oblikovanju moderne demokratije. Suštinska prekretnica podrazumeva ustanovljavanje političkog režima koji je zasnovan na kombinaciji predstavničkog sistema i opšteg prava glasa. Istovremeno, prvi put je ustanovljen društveni poredak u kome ne postoje statusne razlike aristokratskog tipa, a centralno mesto predstavljaju egalitarne težnje.
Ideje Francuske revolucije su oblikovale mnoge demokratske institucije savremenog društva. Njeni ideali su trajno obeležili značenje reči sloboda, jednakost, bratstvo, nacija, suverenitet, demokratija, republika, prava čoveka, pravo glasa, opšta volja. Međutim, bez obzira da li se odnosi na vrednosti koje je neposredno ustanovila ili na institucije koje su se na osnovu tih vrednosti razvijale u XIX i XX veku, suština Ideje Francuske revolucije iskazana je kroz pojmove slobode, jednakosti i bratstva.
Ove ideje kao politički principi Francuske revolucije, ustanovili su novu istoriju u političkom razvoju društva i mestu čoveka, pojedinca u njemu. Paralelno sa navedenim principima, prvi put u istoriji je državni suverenitet sa pojedinca prenet na građane. Stvara se pojam nacije. Sekularizacija i racio uzimaju primat nad religijom i dogmom. Tokom XIX veka, u Evropi se stvaraju nacionalne, građanske države, koje kroz svoje ustave implementiraju u društveni sistem one vrednosti koje su pionirski započeli francuski revolucionari.
Racionalna misao, sekularizam i humanističko filozofsko promišljanje omogućili su nastanak i razvoj ideja slobode, jednakosti i bratstva. Savremena društvena konceptualizacija ovih ideja realizuje se kroz koncept garantovane zaštite ljudskih prava, primene demokratskih političkih načela u organizaciji društva, kao i principa vladavine prava, kojim se garantuje ostvarivanje navedenih vrednosti, uz jednakost svih građana pred zakonom. Savremene države Evrope su u potpunosti razvile i zaokružile institucionalno-pravnu i političku primenu ovih ideja. U tom smislu evropska društva počivaju na vrednostima čija je zaštita zagarantovana kako nacionalnim ustavima, tako i odgovarajućim univerzalnim i evropskim aktima.
Ideje i principi o kojima ovde pišem, pre svega pripadaju čovečanstvu i shvaćene su kao univerzalne ljudske vrednosti. Prosvetiteljska misao, nastala na idejama škole prirodnog prava, nesumnjivo ima univerzalistički karakter. Shvaćena kao prirodnopravna, takva vrednost je u svojoj suštini nužno univerzalna. Razlog zbog koga pomenute vrednosti tretiram kao evropske – je dvostruk. Neposredni filozofski koreni prosvetiteljstva, geografski su vezani za Evropu, a prosvetiteljska filozofska misao je prvi put politički primenjena kroz Francusku revoluciju. Evropska društva su prva odbacila ’premoderno doba’ (u smislu feudalne društvene strukture) i započela svoj politički život na idejama slobode, jednakosti i bratstva. U navedenom smislu, ove vrednosti se zovu ’evropskim’, imajući u vidu njihov nastank, razvoj, kao i institucionalnu realizaciju u savremenom evropskom društvu. Međutim, poruka koju ove ideje nose je univerzalna, njihova suština se ni na koji način ne može shvatiti ekskluzivno. Ideje slobode, jednakosti i bratstva pripadaju svakom ljudskom biću, one pripadaju čovečanstvu.